Prica kojom Pekic otvara zbirku Novi Jerusalim - "Megalos Mastoras i njegovo delo" analizirace se u kontekstu bozanskog (demijurksog) obelezja umetnickog dela i predstave o Umetniku kao Bogu. Nasuprot price o stvaranju stoji prica o Haosu kroz predstavu zaraze - kuge, simbola unistenja. Stoga, posebna paznja bice posvecena temi zaraze, koja je u ovom trenutku, kada je svet obuzet pandemijom koronavirusa, a smrt postaje depersonalizovana kolektivna stvar, nazalost, aktuelizovana. Pored mitoloske pozadine, antiutopijske, odnosno "distopijske" predstave, na primeru ove price pokazace se kako Pekic covekov pad posmatra kao neminovnost, kao zadatost. Posebno mesto u prici zauzima prica kojom se zapravo dovodi u pitanje istinitost Kir Dumetriusove biografije koju pisac belezi. Prica se sa druge strane dovodi u vezu sa palimpsestom gde jedna prica nastaje na osnovama druge price, odnosno jedan tekst upucuje na drugi tekst. Poigravajuci se sa faktografijom, Pekic nam govori da nije bitna stvarnost, nego je vazna IDEJA koja je tu stvarnost kreirala. Imajuci u vidu pricu o prici, stice se utisak da Pekiceva prica "Megalos Mastoras i njegovo delo" pripada redu onih prica koje su "vecne, nepromenljive i odreduju zivote ljudi". Pekic nam poput proroka iznova, na maestralan nacin, potvrdujuci svoje vizionarstvo, daje pricu koja ima "silu sudbine", a mozda nas time vraca i na pocetke umetnosti - "dok je ova nesto znacila".

 Наукова періодика України 

---

  Якщо, ви не знайшли інформацію про автора(ів) публікації, маєте бажання виправити або відобразити більш докладну інформацію про науковців України запрошуємо заповнити "Анкету науковця"